Сербская пресса о внешней политике России во время балканского кризиса 1908–1909 гг.
DOI:
https://doi.org/10.52575/2687-0967-2025-52-3-608-618Ключевые слова:
Сербия, сербская пресса, Россия, Балканский полуостров, Австро-Венгрия, Босния и Герцеговина, кризис, аннексияАннотация
В статье автор впервые исследует внешнюю политику России в сербской прессе в период Балканского кризиса 1908–1909 гг. Корни Балканского кризиса восходят к Берлинскому конгрессу 1878 года, когда территория Боснии и Герцеговины была оккупирована Австро-Венгрией, а центральная территория Балканского полуострова осталась под контролем Османской империи. В начале XX века отношения на территории Македонии, Косово и Фракии становились все более напряжёнными, поскольку христианские народы (сербы, греки и болгары) пытались присоединить эти территории к своим государствам. Австро-Венгрия хотела аннексировать Боснию и Герцеговину и начать продвижение в центральные Балканы до Салоники, что встретило сопротивление Сербии. В начале октября 1908 года Австро-Венгрия официально аннексировала Боснию и Герцеговину, что привело к месяцам великой драмы. Сербия готовилась к войне, а Австро-Венгрия начала частичную мобилизацию. В таких обстоятельствах сербская пресса ежедневно сообщает о влиянии великих держав на разрешение балканского кризиса. Сербская пресса уделила больше всего внимания России, надеясь на помощь от братской страны. Идея России и великих держав состояла в созыве конференции, на которой были бы решены проблемы на Балканском полуострове. Под влиянием Австро-Венгрии Германия в конечном итоге под угрозой войны вынудила Россию принять австро-венгерскую аннексию Боснии и Герцеговины. Таким образом, в марте и апреле 1909 года все великие державы приняли аннексию и заставили Сербию признать свершившийся факт. Сербская пресса возлагала большие надежды на Россию осенью и зимой 1908–1909 годов. В марте и апреле 1909 года, к большому разочарованию, она писала о российской внешней политике и предательстве сербских интересов. Они обвиняли министра иностранных дел России Извольского во всех проблемах на Балканском полуострове.
Скачивания
Библиографические ссылки
Список источников
Политика, Београд, 6. септембра 1908. године, № 1666, с. 1.
Политика, Београд, 10. септембра 1908. године, № 1670, с. 1.
Политика, Београд, 25. септембра 1908. године, № 1685, с. 1.
Политика, Београд, 26. септембра 1908. године, № 1686, с. 1.
Политика, Београд, 1. октобра 1908. године, № 1691, с. 1.
Политика, Београд, 2. октобра 1908. године, № 1692, с. 1.
Правда, Београд, 24. сптембра 1908. године, № 262, с. 1.
Правда, Београд, 15. октобра 1908. године, № 282, с. 1.
Мали журнал, Београд, 30. септембра 1908. године, № 274, с. 1.
Цариградски гласник, Цариград, 26. септембра 1908. године, № 39, с. 1.
Браник, Нови Сад, 1. (14. октобра) 1908. године, № 220, с. 2.
Браник, Нови Сад, 5. (18.) новембра 1908. године, № 224, с. 1.
Застава, Нови Сад, 11. октобра 1908. године, № 225, с. 1.
Браник, Нови Сад, 29. октобра (11. новембра) 1908. године, № 244, с. 1.
Политика, Београд, 15. фебруара 1909. године, № 1826, с. 2.
Политика, Београд, 27. фебруара 1909. године, № 1868, с. 1.
Застава, Нови Сад, 17. фебруара (2. марта) 1909. године, № 35, с. 1.
Застава, Нови Сад, 19. фебруара (4. марта) 1909. године, № 37, с. 1–2.
Браник, Нови Сад, 10. (23.) фебруара 1909. године, № 29, с. 1.
Браник, Нови Сад, 12. (25.) фебруара 1909. године, № 31, с. 1.
Браник, Нови Сад, 13. (26.) фебруара 1909. године, № 32, с. 1.
Цариградски гласник, Цариград, 20. фебруара 1909. године, № 8, с. 1.
Цариградски гласник, Цариград, 27. фебруара 1909. године, № 9, с. 1.
Dubrovnik, Дубровник, 19. марта 1909. године, № 18, с. 2.
Правда, Београд, 15. фебруара 1909. године, № 46, с. 1.
Американски Србобран, Питсбург, 22. јануара 1909. године, № 158, с. 3.
Политика, Београд, 13. марта 1909. године, № 1852, с. 1.
Политика, Београд, 15. марта 1909. године, № 1854, с. 1.
Правда, Београд, 16. марта 1909. године, № 75, с. 2.
Цариградски гласник, Цариград, 20. марта 1909. године, № 12, с. 1–2.
Браник, Нови Сад, 13. (26.) марта 1909. године, № 56, с. 1.
Браник, Нови Сад, 14. (27.) марта 1909. године, № 57, с. 1.
Список литературы
Айрапетов О.Р. 2018. История внешней политики Российской империи. 1801–1914 гг.: в 4 т. Т. 4. Внешняя политика императора Николая II. 1894–1914. Москва, Кучково поле, 768 с.
Бестужев-Лада И.В. 1960. Борьба в России по вопросам внешней политики. 1906–1910. Исторический архив. 6: 60–76.
Бестужев-Лада И.В. 1962. Борьба в правящих кругах в России по вопросам внешней политики во время Боснийского кризиса. Исторический архив. 5: 113–147.
История внешней политики России: В 5 т. Т. 5. 2018. Конец XIX – начало ХХ века (От русско-французского союза до Октябрьской революции). Москва, Академический проект; Парадигма. 658 с.
История дипломатии. Под редакцией В.П. Потемкина. 1945. Москва; Ленинград: Государственное издательство политической литературы, 1941–1945. (Библиотека внешней политики). Дипломатия в новое время: (1872–1919 гг.). 1945. VII. 423 с.
Мультатули П. В. 2017. Россия в эпоху царствования Николая II Благочестивого. В 2 томах. Москва, Русский издательский центр имени святого Василия Великого. 704 с.
Сборник договоров России с другими государствами. 1856–1917. 1952 [под ред. Е.А. Адамова; сост. И.В. Козьменко]. Москва Госполитиздат. 464 с.
Стојановић М. 2022. Историја српско-руских политичких односа од XVIII века до данас. Архив Војводине. Нови Сад. 415 с.
Hutzendorf C. 1921. Aus meiner Dienstzeit 1906–18, 5 vol. (1921–25; “My Service 1906–18”). (Из моей службы. 1906–1918. Т. 1–5. Вена, 1921. Т. 1). Volume 1. Wien. 676 p.
Michon G. 1929. The Franco-Russian Alliance 1891–1917. Norman Thomas. Allen & Unwin. 340 p.
References
Ayrapetov O.R. 2018. Istoriya vneshney politiki Rossiyskoy imperii. 1801–1914 gg.: v 4 t. T. 4. Vneshnyaya politika imperatora Nikolaya II. 1894–1914 [History of the Foreign Policy of the Russian Empire.
–1914]. Moscow, Kuchkovo pole, 768 p.
Bestuzhev-Lada I.V. 1960. Bor'ba v Rossii po voprosam vneshney politiki. 1906–1910 [The Struggle in Russia over Foreign Policy Issues. 1906–1910]. Istoricheskiy arkhiv. 6: 60–76.
Bestuzhev-Lada I.V. 1962. Bor'ba v pravyashchikh krugakh v Rossii po voprosam vneshney politiki vo vremya Bosniyskogo krizisa [The Struggle in the Ruling Circles in Russia over Foreign Policy Issues during the Bosnian Crisis]. Istoricheskiy arkhiv. 5: 113–147.
Istoriya vneshney politiki Rossii: V 5 t. T. 5. 2018. Konets XIX – nachalo KhKh veka (Ot russko-frantsuzskogo soyuza do Oktyabr'skoy revolyutsii) [Beginning of the 20th Century (From the Russian-French Alliance to the October Revolution)]. Moscow, Akademicheskiy proekt; Paradigma. 658 p.
Istoriya diplomatii [History of Diplomacy]. Pod redaktsiey V.P. Potemkina. 1945. Moscow; Leningrad: Gosudarstvennoe izdatel'stvo politicheskoy literatury, 1941–1945 (Biblioteka vneshney politiki). Diplomatiya v novoe vremya: (1872–1919 gg.) [Diplomacy in Modern Times: (1872–1919)]. 1945. VII. 423 p.
Mul'tatuli P. V. 2017. Rossiya v epokhu tsarstvovaniya Nikolaya II Blagochestivogo [Russia in the Era of the Reign of Nicholas II the Pious]. V 2 tomakh. Moscow, Russkiy izdatel'skiy tsentr imeni svyatogo Vasiliya Velikogo. 704 p.
Sbornik dogovorov Rossii s drugimi gosudarstvami. 1856–1917 [Collection of Treaties between Russia and Other States. 1856–1917]. 1952. [pod red. E.A. Adamova; sost. I.V. Koz'menko]. Moscow Gospolitizdat. 464 p.
Stojanovic M. 2022. History of Srp-Russian Politicians from the 18th Century to the Present Day. Archives of Vojvodina. Novi Sad. 415 p.
Hutzendorf C. 1921. Aus meiner Dienstzeit 1906–18, 5 vol. (1921–25; “My Service 1906–18”). (Из моей службы. 1906–1918. Т. 1–5. Вена, 1921. Т. 1). Volume 1. Wien. 676.
Michon G. 1929. The Franco-Russian Alliance 1891–1917. Norman Thomas. Allen & Unwin. 340 p.
Просмотров аннотации: 4
Поделиться
Опубликован
Как цитировать
Выпуск
Раздел
Copyright (c) 2025 Via in tempore. История. Политология

Это произведение доступно по лицензии Creative Commons «Attribution» («Атрибуция») 4.0 Всемирная.
